О ракији

Реч ракија је арапског порекла и потиче од речи “ал-рак” што у слободном преводу значи – зној. У наше крајеве је стигла са Турцима у 14. веку као раки. Алкохолна пића коришћена су у Кини још у праисторији. Кинези су алкохол сматрали за духовну храну, а не храну за тело. Оно што се сигурно зна је да у 15. веку почиње производња првих “националних” алкохолних пића: џина у Енглеској, шнапса у Немачкој, аквавита у Скандинавији, вотке у Русији и Пољској, и ракије на Балкану.

Неизоставна је на свадбама, сахранама, али и у кућној апотеци, као општенародни лек. Ракија се, поред своје терапеутске улоге у поправљању расположења, одувек користила и у медицинске сврхе.

Наше национално пиће је ракија шљивовица.

Специфичан однос који Срби гаје према ракији објашњава се дугом традицијом гајења шљива, па самим тим и прављења ракије. Србија је дуго заузимала водеће ако не и прво место по броју стабала шљиве.

У народу познатија као “грејана” или “шумадијски чај”, представља традицију да се у зимским данима шљивова ракија кува на препеченом шећеру. У зависности од дела Србије, кува се мека ракија, или препеченица која се “кали” водом.

Дејство једне чашице праве природне шљивовице, изјутра на празан стомак, познато је још од 15. века. Ракија најпре дезинфикује уста и зубе, а потом када ракија сиђе у стомак, стиже преко крви до срца, у којем се, под њеним дејством, шире периферни крвни судови, што делује опуштајуће. Друго позитивно дејство ракије у народној медицини је справљање облога које се стављају на трауматизована места, на зглобове и слично, што утиче на ширење крвних судова и умањивање бола.

Умерено конзумирање алкохола повећава концентрацију доброг, а снижава ниво лошег холестерола, као и да они који умерено користе то пиће, ређе оболевају од кардиоваскуларних болести – инфаркта срца, срчане слабости, повишеног крвног притиска и шлога.

У Србији се сматра да ракија лечи многе болести али да снажи и благотворно делује на цео организам. У прошлости се највише користила као једина анестезија при опретивним захватима, за чишћење рана, код стомачних тегоба а давала се и женама при порођају па отуда и изрека „Пијан к’о мајка!“.

Ракија се добија процесом дестилације, при чему се ферментисана течна смеша загрева, алкохол се издваја у облику паре и хлађењем опет прелази у течно стање. Алкохол се издваја из смеше као једињење са нижом тачком кључања. Садржај алкохола у предестилисаној течности може се повећати поновним дестилацијама, уз смањење укупне запремине течности.